Sve sto je dobro...

Pocetak
prvi kontakt

Iako je se sve ovo desilo pre tri godine, izgleda mi kao da su prosle eone od tog dogadjaja. Nastanak ideje o casopisu „ANTARES”. Svi smo bili mladi tada, puni entuzijazma. Ja sam tad bio veoma malo ukljucen u bilo kakvu raspravu oko organizacije ili casopisa. Ponudjeno mi je da pisem o novim filmskim ostvarenjima, recenzijama i sve vezano za sedmu umetnost. U to vreme sam ne razmisljajuci pristao. U to vreme sam bio nov clan, nov prijatelj, poznanik, kako vec da se nazovem (npr. newbie). Tada je sve izgledalo da ce uspeti, da ce biti nesto od toga. Gadno sam se prevario.

Vendetta
drugi talas

Kao sto sam rekao, ja nisam bio ukljucen u glavnu raspravu oko casopisa. Bio sam zaduzen za filmove i kao prvi zadatak jeste bio da pisem o tada novom filmu „V for Vendetta” radjen po istoimenom stripu. Imao sam tehnickih problema sto sam trebao da pisem o filmu kojeg nema u nasim bioskopima, i u video klubovima. Nije bilo ni bioskopske verzije snimka (da, da...piraterija losa stvar, ona unistava bioskope, cuo sam za taj klise). Od glavne organizacije (koliko mi to sada smesno zvuci) sam dobio rok za predaju teksta. Tada je sve to islo ozbiljno. Imali smo snage i elana. Meni sto je jedino ostalo da uradim jeste da se okrenem internetu i nadjem pet recenzija filma, prevedem, i prepricam. Imao sam uzasnu krivicu sto sam to radio. Tada mi delovalo to ozbljno (po koji put sam napisao), imao trip da ce me neko smarati zbog toga. Sada kad se setim toga, dodje mi da puknem od smeha. Sva sreca, moja savest je mogla mirno da spava, jer sam uspeo da nadjem bioskopsku verziju filma i da je odgledam. Sve sto sam napisao je valjalo. Propustio sam neke detalje, koliko zbog loseg zvuka, toliko zbog jos losijeg titla. Predao sam tekst, i to nije bio kraj. Tekst je bio nocna mora za lektore. Prvo sto sam tada imao greske gde sam brkao „jer” i „jel”, pravopis unakazen. Kao da sam uzeo olovku (u ovom slucaju tastaturu) prvi put u ruke i krenuo da pisem. Drugo, sto je zapravo jedan od razloga za los pravopis, sto sam neke reci lose prevodio sa engleskog. Engleski mi je tokom godina toliko zardjao, i dalje je, da sam neke reci bukavlno izmisljao na licu mesta. Grozno. Sve u svemu, tekst je primljen. Dosta je izmenjen, ali je primljen. Sto se mog posla tice, ja sam svoje zavrsio.

Kraj?
treca vrsta

Za to vreme, organizacija je trebala da se dogovori u kojoj formi ce casopis da izadje. Para nije bilo za stampano izadnje. Bilo je pitanje da se uradi neka „fensi” grafika, ali to je trazilo previse ljudi a to nismo imali. Na kraju, posle pola godina (od pisanja mog teksta) ako ne i jace, dogovor je pao da se uradi e-zine (ako se to tako zove). Ceo broj, nazvan nutli broj misleci da ce ih biti jos u buducnosti, je okacen posle godinu dana kao prost tekst na neki server. Najprostije sto je moglo da se uradi. Tekstovi sredjeni, neki su ostavljeni za sledece brojeve i sve je bilo super i na kraju je krenula rasprava oko sledeceg broja. Tu je entuzijazam polako poceo da pada.
Tri godine kasnije, dve godine od izlaska nultog broja, od casopisa nista. Za to vreme je pao samo jedan dogovor a to je da otvorimo blog gde cemo pisati tekstove, pa kad se tekstovi nakupe, krecemo sa sledecim brojem casopisa. Problem sto se malo ljudi javilo. Jedan clanak u dva meseca. Ponekad ja razbijem monotimiju i napisem neku filmsku novost, i dalje imam taj posao, ali sve je bilo uzaludno.

Epilog

Sutra ce biti tacno tri godine od premijere filma „V kao Vendetta”, i tri godine od priprema za nulti broj (i dve godine od objavljivanja nultog broja), i to sam zapravao shvatio dok sam zavrsavao ovaj clanak. Da li je to neki znak sto sam uzeo tri godine posle priprema/premijere, u isto vreme ,da pisem jos jedan clanak? Ili mozda samo puka slucajnost. Sve u svemu, iako mi se pravopis nije nesto popravio, u meni i dalje ima snage za jos jedno ozivljavanje casopisa. Pitanje, da li ima sta da se ozivi ovde? Ili da se pomirimo sa sudbinom da je sve odavno gotovo.