Edvard Džejms Olmos - portret umetnika

Edvard Džejms Olmos je rođen 24. februara 1947. godine u Kaliforniji, SAD. Njegov otac, Pedro Olmos, bio je meksički imigrant mađarskog porekla (naime, njegovo originalno prezime je bilo Olmoš). Njegova majka, Elenor Hizar, bila je Amerikanka meksičkog porekla. Pored Edvarda, Pedro i Elenor su imali još dvoje dece, Pitera i Esperansu. Edvard je odrastao u multietničkom okruženju Bojls Hajtsa, u istočnom delu Los Anđelesa gde su etničke zajednice međusobno koegzistirale bez odricanja od svojih unikatnih obeležja. Posle razvoda roditelja 1955, Edvard nalazi prvu ljubav svog života, bejzbol. Bejzbol mu je pomogao da pobegne s ulica kojima su vladale bande i dileri droge. Po svemu sudeći, on je bio jako talentovan igrač. Talenat mu je omogućio da osvoji i titulu prvaka države Kalifornije. Da su stvari nastavile da se razvijaju u tom pravcu, on bi najverovatnije postao profesionalni igrač bejzbola. Ali onda je naišla nova ljubav, ovog puta prema rok muzici.

Kao trinaestogodišnjak Edvard je učio da peva i da svira klavir. Njegov muzički talenat ga je 1961. doveo u bend pod imenom Pacific Ocean. Ljubav prema muzici bila je tolika da joj je Edvard posvetio sledećih 7 godina života. Bend je nastupao po raznim klubovima širom Kalifornije. Vrhunac postojanja Pacific Oceana je bio album "Purgatory" koji je bend objavio 1968. Album je sadržao hitove poput: "Tracks of My Tears", "Subterranean Homesick Blues" i "16 Tons". Na albumu Edvard je naveden pod imenom "Edi Olmos" za aranžmane i glavne vokale. U to vreme on je i studirao na Kalifonijskom univerzitetu. Pohađao je časove glume sa ciljem da poboljša scenski nastup s bendom. Ubrzo, kao i pre, nova ljubav je preuzela kontrolu nad njegovim životom. Ovog puta to je bila gluma. Ali to nije bio jedina stvar koja mu je tada ušetala u život. Naime, jedne noći jedna žena je ušla u Gazarijev klub u L.A. dok je Edvardov bend svirao. Ta žena je bila Kaija Kil, ćerka Hauarda Kila, tada poznatog holivudskog glumca. Posle kratke veze, Edvard se oženio Kaijom 1971. godine. S njom je imao dvoje dece: Mikoa i Badija, a usvojili još troje dece: Majkla, Brendona i Tamiko. Da bi mogao da izdržava toliku porodicu, Edvard se pored glume i muzike bavio i razvoženjem antikvarnog nameštaja. Preokret se desio 1978, kada mu je na kastingu za neku malu predstavu ponuđena uloga za Zoot Suit, mjuzikl o poznatom policijskom slučaju "Sleepy Lagoon" iz 1942, kada je grupa nevinih mladih Hispanosa osuđena za ubistvo. Edvard je lako prošao audiciju kada je upotrebio svoj "urbani akcenat" sa ulica istočnog Los Anđelesa. Naime, Edvard je u Zoot Suitu igrao El Pačuča, super-mačo pozera. Zoot Suit je igran gotovo godinu dana na daskama pozorišta Mark Taper, odakle je prebačen pravo na Brodvej. Za vreme igranja mjuzikla Edvard je osvojio više nagrada kao što su: Nagrada dramske kritike Los Anđelesa, nagrada "Svetsko pozorište", čak je bio nominovan i za nagradu “Toni”. Edvard je 1981. igrao i u filmskoj verziji Zoot Suita.

Posle svega ovoga, uloge su počele same da mu dolaze. Krajem 1981. godine radio je na filmu Wolfen sa Albertom Finijem. Već sledeće, 1982. godine pojavljuje se u filmovima poput Blade Runnera sa Harisonom Fordom, i The Ballad of Gregorio Cortez gde igra glavnu ulogu. Do 1984. godine Edvard je imao par manjih uloga u filmovima poput Kaze no tani no Naushika, Hill Street Blues i Faerie Tale Theatre. Međutim, njegovo pojavljivanje u hit TV seriji Miami Vice u ulozi poručnika Martina Kastilja će mu obeležiti karijeru i otvoriti nova vrata ka ulogama u mnogobrojnim TV serijama poput Touched by an Angel, The Fortunate Pilgrim, The West Wing, Battlestar Galactica i The Batman. Pored glume, bavio se režijom i filmskom produkcijom. Kao režiser je debitovao 1992. godine sa filmom American Me; kasnije je režirao razne filmove i serije tipa Jack and Marilyn iz 2002. godine i više epizoda Galaktike. Njegov najnoviji projekat je film Divine Forces koji se još uvek nalazi u fazi produkcije.

U poslednjih dvadeset godina Edvard je imao zapažene uloge u više od pedeset filmova i serija. Kao saradnik, učestvovao je u radu na dvadesetak filmova. Imao je i nominaciju za Oskara za najboljeg glumca za film Stand and Deliver iz 1988. godine. Dobio je čak i svoju zvezdu na holivudskoj "stazi slave". Kako važi za izvrsnog naratora, ne mogu se izostaviti ni njegova mnoga "narativna" gostovanja u TV emisijama, crtanim i igranim filmovima. Navešćemo samo neke od njih: Blue Collar & Buddha (1986), The 64th Annual Academy Awards (1992), 500 Nations (1995), The Unfinished Journey (1999), Zapatista (1999), itd.

Pored glume, Edvard se mnogo bavi humanitarnim radom i borbom za ljudska prava, a naročito pravima dece. Svake godine u proseku poseti oko 150 mesta gde može da kontaktira sa decom koja su ugrožena na bilo koji način. U svim svojim javnim nastupima on ističe važnost obrazovanja kao barijere koja ugroženu decu može da zaštiti od bandi, droge i gangsterskog života na ulicama gradova. U svojim kampanjama često koristi sebe kao primer čoveka koji je odrastao u opasnom kraju (naime, istočni Los Anđeles je i danas poznat po problemima s bandama). Njegova najčešća poruka deci glasi: "Ako sam ja mogao da uspem, možete i vi". Pored kampanja za pomoć deci, Edvard je i odlikovani predstavnik UNICEF-a. Biće pamćen i po tome što je 1992. samo uz pomoć svoje metle uspeo da doprinese smirivanju velikih nereda u Los Anđelesu. Sredinom 2001. godine bio je uhapšen zbog učešća u protestima protiv američke mornarice i vežbi bombardovanja koje su sprovedene na ostrvu Vijekes, Porto Riko. Tom prilikom je odslužio i kaznu od 20 dana zatvora.

Posle razvoda od prve žene Kajie, Edvard se ponovo oženio glumicom Lorejn Brako 1994. godine, ali i ona je zatražila razvod 2002. godine. On trenutno radi na hit seriji Sci-Fi kanala, Battlestar Galactica (inače rimejku originalne serije iz 1978. godine), gde tumači ulogu admirala Vilijema Adame. Uprkos činjenici da je pre samo par nedelja napunio 59 godina, Edvard Džejms Olmos izjavljuje da će nastaviti da se bavi glumom i da će sav svoj uticaj i dalje koristiti u kampanjama za pomoć deci i ugroženima.

Autor teksta: Marko Tica