Zvezdana kapija SG-1: decenija vredna pamćenja

Well, I suppose now is the time for me to say something profound... Nothing comes to mind.

Nekako mi deluje prikladno da započnem ovaj tekst rečima lika koji je mnogim ljubiteljima serije zasigurno predstavljao neku vrstu ikone – dame i gospodo, Džek O’Nil! ... Šta, nema aplauza? Oh, izvinjavam se – vi još uvek ne znate ko je to. Pa dobro, to je greška koju ćemo do kraja ovog teksta svakako ispraviti. Glavno pitanje za svaku osobu koja se uhvati u koštac s opisivanjem nečega makar približno obimnog i popularnog kao što je franšiza Zvezdane kapije svakako je – odakle početi? Mudri bi rekli od početka, a Mudre uvek treba slušati tako da – krećemo! (Unapred vas upozoravam da uopšte nemam nameru da budem kratak; tekst koji sledi pisan je tako da vas tera do granica izdržljivosti i strpljenja, a možda čak i preko njih).

Sada već davne 1994. godine film po imenu Zvezdana kapija pojavio se u bioskopima širom sveta. Koliko je taj film zaista bio kvalitetan i uspešan? Teško je reći... Lično poznajem ljude kojima je film bio teški promašaj, kao i one koju su bili oduševljeni njime, a pretpostavljam da je onih kojima je film bio osrednji verovatno najviše (meni lično se film dosta svideo – zabavan je, drži pažnju i ima fenomenalnu muziku; sasvim dovoljno). Kada se sve uzme u obzir, smatram da je potrebno reći samo sledeće: bio je dovoljno dobar da se ekipa iz MGM studija zainteresuje i odluči da pokrene projekat koji će 2007. godine ući u Ginisovu knjigu rekorda kao najduže emitovana naučnofantastična serija. Da li vam je ovo zagolicalo maštu? Iskreno se nadam da jeste, jer u protivnom ne vidim kako ćete izdržati pisanije koje sledi.

Radnja filma zasnovana je na neverovatnom komadu tehnologije koji je drevna vanzemaljska rasa ostavila na Zemlji hiljadama godina pre nove ere, kao i na egipatskoj mitologiji (mada je oslanjanje na mitologiju prisutnije u seriji nego u filmu). Ime tehnološkog čuda je Zvezdana kapija i ona, najprostije rečeno, predstavlja uređaj u obliku ogromnog prstena koji vam omogućava da se pukim prolaskom kroz njega nađete na drugom kraju galaksije. Američka vojska (a ko bi drugi?) uspeva da odgonetne tajnu korišćenja Zvezdane kapije i šalje osmočlani tim u izvidnicu na, kako se tokom filma saznaje, udaljenu pustinjsku planetu po imenu Abidos. Od celog tima poslatog na Abidos bitno je da dobro upamtite samo dva imena/lika: pukovnika Džeka O’Nila i doktora Danijela Džeksona (glavni likovi u seriji).

Džonatan-Džek O’Nil (Kurt Rasel) u trenutku dešavanja filma je ruina od čoveka, pripadnik američke vojske koji je pao u tešku depresiju posle nesreće koja ga je lišila sina jedinca – Tajler (Čarli u seriji) slučajno se ubio O’Nilovim službenim pištoljem. Znajući da je samoubilački nastrojen, general Vest Džeku daje tajni zadatak – da nuklearnom bombom uništi kapiju prilikom povratka na Zemlju, eliminišući opasnost napada od strane osoba koje se nalaze sa druge strane kapije. Na moju veliku radost, a sigurno i svih ljubitelja serije, Džek O’Nil iz filma nema nikakve sličnosti sa svojim imenjakom iz serije.

Danijel Džekson (Džejms Spejder) odgovoran je za razotkrivanje tajne Zvezdane kapije i njenu aktivaciju (pa čak i za samo ime naprave). Gledaoci se prvi put susreću sa Danijelom Džeksonom tokom jednog od njegovih predavanja u kojima je tvrdio da piramide nisu izgradili faraoni, već da su one posledica boravka vanzemaljske rase na Zemlji. Naravno, posledica ovakve izjave je opšta neverica i ismevanje od strane prisutnih. Kladim se da niko od njih nije imao predstavu šta će da se desi u nastavku filma. Danijel iz filma ne razlikuje se mnogo od Danijela iz serije: iako ga u seriji često možemo videti kako aktivno učestvuje u akcionim scenama, u duši je ostao onaj isti genijalni štreber.

Neću više da tupim o filmu – verovatno ste ga gledali, a i ako niste, uzmite ga iz obližnjeg video-kluba (neću vam reći da ga skinete preko interneta pošto bi to, je l’ te, bilo promovisanje piraterije; ne pitajte kako sam nabavljao epizode serije). A i ovaj tekst je ipak o seriji, ne o filmu...

Jaffa, kree!

Ne, nisam se obraćao vama – volim s vremena na vreme da prourlam ovo naređenje. Nisam ja kriv što dobro zvuči... Da, to znači da više ne morate da stojite u stavu mirno. Ne, ne možete da odete. Zašto? Ne dam, eto zašto! A i zato što biste u tom slučaju propustili središnju temu ovog teksta – priču o timu SG-1...

Pre nego što počnem, par napomena. Prvo što treba da zapamtite jeste da se serija i film razlikuju kao nebo i zemlja. Istina, serija se po radnji nastavlja na film, ali tu svaka sličnost prestaje: atmosfera je potpuno drugačija, a postoje i nedoslednosti u kontinuitetu (prva i najvažnija npr. tiče se Goa’uld rase), nema Kurta Rasela (ne želim ni da zamislim na šta bi serija ličila sa njim u glavnoj ulozi – yuck!), a O’Nil se sada u originalu piše kao O’Neill (umesto O’Neil). Drugo što treba da zapamtite jeste da seriju ne treba uzimati preozbiljno – opustite se i uživajte u epizodama, a sve one sitne nelogičnosti na koje naiđete jednostavno odbacite: zašto da vam pokvare ugođaj? Toliko o tome...

Krenimo prvo sa prilično kratkim, uopštenim opisom serije. Zvezdana kapija SG-1 predstavlja onaj tip serije koji sadrži ponešto za svakoga: zna u isto vreme da bude i smešna i ozbiljna, prepuna akcije i uzbudljivih scena borbe, a uza sve to i prilično emotivna. Pamtim epizode koje su uspele toliko da me nasmeju da me je zaboleo stomak, da mi nateraju suze u oči i učine da me nevidljiva ruka stegne oko srca, kao i da me navedu da dobro razmislim o nekim stvarima. Lošoj seriji ovo ne bi pošlo za rukom. Naravno, SG-1 je daleko od savršene serije i kao takva ima priličan broj mana, ali one su uglavnom zanemarljive; jedinu zaista vrednu pomena (po meni najveću u seriji, ako izuzmem odlazak Ričarda Andersona posle devete sezone), predstavljaju oscilacije u kvalitetu epizoda – takozvane „filler“ epizode (nemaju veze sa glavnom radnjom, tu su samo da popune broj) lošijeg kvaliteta nisu baš retka pojava. Po strukturi priče i njenoj raspoređenosti u epizodama, rekao bih da serija najviše podseća na serijale Zvezdanih staza, iako se prilično razlikuje od njih: dosta epizoda zasniva se na interakciji s drugim kulturama na planetama širom galaksije, a epizode koje se tiču glavne priče prošarane su sporednim, „standalone“ epizodama.

Radnja serije odvija se u sadašnjosti (i bliskoj prošlosti, kad se uzme u obzir da je u to vreme sadašnjost bila 1997. godina). Pilot-epizoda Deca bogova počinje unutar tajnog postrojenja Planine Čejen (Cheyenne Mountain, nećete mi verovati ali baza zaista postoji), trenutnog prebivališta Zvezdane kapije. Na prvi pogled, sve izgleda super – vojnici sede u sobi s kapijom, pika se poker, tu su grickalice, tompusi... Znate već, standardna slika američke vojske. Ali iznenadna aktivacija Zvezdane kapije prekida njihovo uživanje dok grupa Džafa ratnika predvođena Goa’uldom Apofisom (da, opet egipatska mitologija) i njegovim Prvim ratnikom Til’kom (osećam se potpuno blasfemično zbog transkripcije njegovog imena – for the record, u originalu se piše Teal’c) stupa na scenu i počinje da pravi ozbiljan džumbus. Jedina žena u grupi biva kidnapovana, a ostali vojnici ubijeni u okršaju.

Naravno, ova akcija za posledicu ima prilično besnu vojsku Sjedinjenih Država (We’ve lost four good men, goddamit!) i, nikad ne biste pogodili, prva stvar koju ta vojska radi je dovlačenje u tom trenutku penzionisanog Džeka O’Nila na ispitivanje u bazu ispod planine Čejen, jer ih je incident naterao da detaljno pročešljaju njegov izveštaj o misiji koja je bila predmet filma.

Pod pretnjom generala Hamonda (ćelavi, debeli Teksašanin, u početku odbojan ali brzo vam priraste za srce; došao na poziciju posle generala Vesta) da će poslati nuklearnu bombu na Abidos, O’Nil se oseća prinuđenim da prizna kako je lagao u svom izveštaju; otkriva da Kapija nije bila uništena i da je Danijel još uvek „alive and kicking“. Posle određenog vremena provedenog u razmišljanju, general Hamond odlučuje da pre nuklearke na Abidos pošalje izvidnički tim, čisto radi utvrđivanja tamošnje situacije. Tim ima 24 sata (ne, Kifer Saterland nema ništa sa ovom serijom) da završi svoju misiju; predvodi ga pukovnik Džek O’Nil, back on duty, a članica tima je i kapetan Samanta-Sem Karter, zgodna i neverovatno inteligentna plavuša (doktor astrofizike i pripadnik američkog vazduhoplovstva) koja je godinama proučavala tehnologiju Zvezdane kapije.

Posle par dobrih i par loših fora, tim stiže na Abidos gde se susreću sa Danijelom koji, saslušavši novosti, obećava da će im pomoći. Ovde počinje zabava. Džekson i Samanta otkrivaju da Abidos nije jedini svet na koji se može stići putem Kapije: ona povezuje nekoliko hiljada stranih svetova! Sem takođe smišlja kako da sklepa upravljač za Kapiju i time omogući Zemljanima da putuju do već pomenutih svetova. Međutim, stvari se komplikuju kada Apofis i njegovi Džafa ratnici stižu i do Abidosa, gde nastaje haos – borba, pucanje, eksplozije, adrenalin, i pobeda Goa’ulda: Skara i Ša’re bivaju kidnapovani. Tim se zajedno s Danijelom vraća na Zemlju gde saznajemo nekoliko stvari. Prva je da se planira izvidnička misija na planetu s koje su potekli prethodni napadi vanzemaljaca. Druga stvar koju saznajemo je da će, u slučaju da se misija uspešno okonča, američka vojska formirati devet timova čiji će zadatak biti da putuju kapijom do drugih svetova, upoznaju druge kulture, procenjuju opasnost po Zemlju i dobavljaju naprednu tehnologiju. Treća informacija tiče se tima pod imenom SG-1: tim će predvoditi pukovnik Džek O’Nil, a ostala dva člana su kapetan Samanta Karter i doktor Danijel Džekson. To je to, misija počinje.

Dva tima (SG-1 i SG-2) stižu na svet koji se, kako ubrzo saznajemo, zove Čulak i kojim upravlja čvrsta ruka lažnog boga Apofisa, Sistemskog lorda. Džek i njegov tim uspevaju da se ušunjaju u palatu lažnog boga, ali Danijel odaje njihovo prisustvo kada ugleda Ša’re, čije je telo zaposela Apofisova nevesta. Ceo SG-1 biva zarobljen i strpan u zajedničku tamnicu u kojoj su i ostali zarobljenici. Da skratim priču: Ša’re je zaposednuta od strane Goa’ulda, Skara izabran i čeka ga ista sudbina, Džek, Danijel i Sem uspevaju da se živi i zdravi izvuku iz škripca zahvaljujući Til’kovoj intervenciji. Naime, Prvi ratnik Apofisa svestan je činjenice da biće koje služi predstavlja lažnog boga te stoga, uveren da Tau’ri (Zemljani) poseduju snagu da oslobode Džafe i druge potlačene narode od tiranije Sistemskih lordova, odlučuje da im pomogne i spase ih od sigurne smrti. Tako, posle pomalo naivnih scena borbe, dosta pucanja i gomile eksplozija, SG-1 stiže nazad na Zemlju, sa Til’kom kao svojim četvrtim članom. Yeah, baby!

Eto, sada znate kako je sve počelo: možemo da pređemo na priču o likovima.

That's O'Neill with two Ls; the other one has no sense of humor.

Džek O’Nil, vođa tima SG-1 u prvih osam sezona. U devetoj i desetoj sezoni to mesto preuzima pukovnik Kameron Mičel; ne želim da ulazim u „kako i zašto“ detalje, pogledajte seriju pa otkrijte. Džeka iz serije igra fenomenalni, genijalni i neprevaziđeni Ričard Din „ko je rekao Megajver?“ Anderson, koji je uneo dosta sebe u ulogu. Zahvaljujući ovome, u poređenju sa O’Nilom iz filma novi Džek deluje kao potpuno drugačija osoba (što i sam O’Nil u seriji ističe – pogledajte citat kojim počinje ovaj deo teksta): pozitivniji je, nema više samoubilačkih nagona, priča više, stalno zbija šale i pravi sarkastične primedbe (naročito u napetim situacijama), ismeva negativce, često ističući klišeiziranost njihovih postupaka, a ponekad i ispravlja gramatičke greške drugih likova. Naučnike ne voli preterano: Danijel Džekson i Samanta Karter su verovatno jedini naučnici sa kojima se odlično slaže. Voli pecanje, Simpsonove i Ginis pivo. I šta je toliko posebno kod ovog lika, zbog čega je toliko popularan? Pretpostavljam da je u pitanju pozitivna aura kojom Džek O’Nil jednostavno zrači: dovoljno je da se pojavi u epizodi, onako sav opušten, i da u jednoj jedinoj rečenici nešto lupne pa da vam se, dok se kroz suze smejete, raspoloženje popravi za čitav dan. Naravno, grešio bih dušu kada bih rekao je O’Nil tu samo zbog šala i da je to sve što njegov lik nudi; ako sam ikada imao sumnje u ozbiljnost njegovg lika, epizoda Ambis (Abyss, šesta sezona) me je totalno razuverila...

Danijel Džekson, univerzalni prevodilac Zvezdane kapije SG-1, prisutan kao glavni lik u svim sezonama osim šeste. Moram priznati da je Majkl Šenks uspeo da održi imidž Danijela koji je u filmu stvorio Džejms Spejder: ostao je isti onaj briljantni lingvista, arheolog i antropolog kojeg vidimo u filmu, poznavalac više od dvadeset jezika (od toga barem tri vanzemaljska) i moralni savetnik tima. Njegov prvobitni cilj bio je da ostane u timu sve dok ne pronađe Ša’re i dok je ne oslobodi zaposednutosti, ali do ispunjenja plana nije došlo; ko bude gledao seriju videće i zašto. Šta još reći o Danijelu? Reč koja bi ga najbolje opisala je – štreber, budući da su njegovi glavni pokretači sticanje znanja i posao. U toku serije, Danijel je bio kidnapovan, nekoliko puta je umirao i bio vraćen u život, a u mozak mu je bilo usađeno desetak vanzemaljskih svesti.

Samanta Karter, dežurni čudotvorac u seriji, Danijelov kolega štreber. Pored Til’ka, Sem je jedini glavni lik koji je prisutan u svim sezonama serije, a pojaviće se i u četrnaest epizoda četvrte sezone Zvezdane kapije Atlantida. Za razliku od ostalih glavnih likova serije, Amanda Teping me je u početku malo iritirala. Nazovite me šovinistom, ali doktor astrofizike mi se nikako nije slagao sa zgodnom plavušom, uza sve to kapetanom u američkom vazduhoplovstvu. Mislim, opaka, pametna i zgodna – gde to još ima? U svakom slučaju, drago mi je što je prvi utisak bio pogrešan – Sem je veliki deo tima, i ne mogu da zamislim nekog drugog na njenom mestu. Pored već opisanih osobina, tu je i solidan smisao za humor, a često spominjanje Megajvera je samo šlag na torti. (Za one koji ne znaju, Ričard Din Anderson je pre Zvezdane kapije bio poznat po ulozi Megajvera u istoimenoj seriji)

Til’k, bad-ass Jaffa. Ovog opakog, mišićavog, narogušenog čovekolikog vanzemaljca (i verovatno najboljeg Džafa ratnika kojeg imamo prilike da vidimo u seriji) igra ništa manje opaki Kristofer Džadž. Na jeziku Goa’ulda, reč til’k predstavlja snagu, i ako bih tražio jednu reč kojom bih ga opisao, bolju od ove ne bih mogao da nađem: bila to fizička ili psihička, snaga je njegova najizraženija osobina. Til’k nikada ne beži od izazova, nikada ne ostavlja prijatelje u nevolji i nikada ne odustaje. Lojalnost, ratnička čast i dobrobit Džafa naroda igraju veliku ulogu njegovom životu. Til’k retko kada pokazuje emocije i prilično je ćutljiv – drugi likovi često moraju da mu vade reči iz usta, budući da su mu dve rečenice koje najčešće koristi „Zaista“ (Indeed) i „Shvatam“ (I see). Često pogrešno izgovara kolokvijalne izraze i poslovice; komične primedbe i vicevi koje je do sada ispričao (iako sami po sebi nisu smešni) zlata su vredni. U ljudskom društvu se predstavlja kao Murej. Pored prijatelja iz tima, najvažnije osobe u njegovom životu su sin Reja’k, žena Drej’ak i učitelj Brej’tak, bivši Prvi ratnik Apofisa.

Kameron Mičel, the new guy, tumačen od strane Bena Braudera. Od devete sezone, Kam je novi zapovednik tima SG-1; ne znam da li je to do mene i moje vezanosti za Farskejp (Ben Brauder je igrao jednog od glavnih likova u pomenutoj seriji) ali njegovo zamenjivanje O’Nila mi i nije preterano smetalo. OK, u početku sam imao osećaj da to više nije onaj isti SG-1 (It’s John Crichton, for God’s sake!), ali to se veoma brzo promenilo, u velikoj meri zahvaljujući Klaudiji Blek; doći ćemo već do nje (da, znam da to željno iščekujete). Pre nego što se pridružio timu, Mičel je bio pilot F-302, hibridne letelice koja kombinuje zemaljsku i Goa’uld tehnologiju, a službu u SGC-u (Stargate Command) dobio je kao nagradu za hrabrost pokazanu u bici kod Antarktika. Kameron je lik koji ne podnosi opuštanje – voli da bude u centru zbivanja, tamo gde ima akcije; iako deluje kao mirna osoba, ponekad ima problema s kontrolisanjem besa. Veran je prijatelj i pripada soju ljudi koji nikada ne bi napustili druga u nevolji, ma kakve posledice pretrpeli zbog toga. Sve u svemu, zanimljiv lik.

Vala Mal Doran, kraljica prevare. Nećete mi verovati, ali nedostaju mi reči kojima bih je opisao - fenomenalna Klaudija Blek (još jedna pridošlica iz Farskejpa) jednostavno me je oborila s nogu; ako bih morao da izaberem najbolji ženski lik, to bi svakako bila Vala, iako je u glavnoj postavi tek od desete sezone (prvo pojavljivanje bilo je u osmoj sezoni; u devetoj se pojavila u desetak epizoda). Zašto je to tako? Zato što je Vala jedan od najdubljih likova u seriji i lik koji je dosta epizoda desete sezone jednostavno nosio na svojim plećima: intergalaktički prevarant i lopov, nekada posednuta od strane Goa’lda po imenu Keteš, Vala u toku svog kratkog pojavjivanja u seriji prolazi kroz neverovatnu promenu. Laži polako potiskuje istina, samoljublje zamenjuje briga za bližnje, usamljenost se odbacuje zarad prijateljstva. Nagli prelazi između detinjastog ponašanja i zrelosti odrasle osobe često dolaze iznenada, hvatajući vas nepripremljene. Njene šale obično su toliko dobre da bez problema mogu parirati O’Nilovim. Njena interakcija sa Tominom, Danijelom, ćerkom Adrijom i ocem Džesakom otkrivaju potpuno nove aspekte Valinog karaktera. Spojite ovo sa Klaudijinim izgledom (pre svega neprevaziđenim osmehom) i razumećete moju opčinjenost njenim likom.

You ended that sentence with a preposition, bastard.

I tako, dođosmo polako i do kraja ovog preterano dugog teksta. Deluje mi prikladno da ovde pomenem dalji život kako Zvezdane kapije SG-1, tako i cele franšize. Kao što možda znate, deseta sezona serije je u Britaniji završila sa prikazivanjem 13. marta 2007. godine (u SAD je to bilo 22. juna), ostavljajući za sobom brdo zgranutih fanova i nezavršenu priču čijim će se kompletiranjem baviti dva „direct-to-DVD“ filma. Filmovi ni u kom slučaju neće biti visokobudžetni – po 7 miliona svaki – ali Bred Rajt, producent serije, veruje da će obezbeđeni budžet biti i više nego dovoljan za ono što su zamislili (nadajmo se – glave će da lete ako ne budem video gomilu CGI efekata).

Prvi film, Zvezdana kapija: Kovčeg istine (Stargate: The Ark of Truth), predstavljaće završetak priče započete u devetoj sezoni serije; dakle, kraj priče o Orijima. Snimanje filma započeto je 15. aprila ove godine, režiser i scenarista je Robert Kuper, izvršni producent Zvezdane kapije SG-1; glavni likovi uključuju Mičela, Danijela, Sem, Valu, Til’ka, a postoji mogućnost da se i O’Nil pojavi u par scena. Izlazak filma prvobitno je bio najavljen za jesen 2007. godine ali obožavatelji će ipak morati da se strpe do 2008. godine.

Drugi film, Zvezdana kapija: Kontinuum (Stargate: Continuum) zvanično je počeo sa snimanjem krajem maja – par scena snimljeno je još u martu – i deo snimanja obaviće se na Arktiku, u laboratoriji za primenjenu fiziku američke mornarice. Kako saznajemo, u pitanju je samostalan film, u smislu da neće predstavljati završetak neke priče iz serije. Iz intervjua sa piscem i producentom, Bredom Rajtom, čujemo da će tema filma biti putovanje kroz vreme: poslednji Sistemski lord, Ba’al, putuje nazad u prošlost i menja zemaljsku istoriju uništavanjem programa Zvezdane kapije. Još jedna zanimljiva vest je da će se u filmu pojaviti veliki broj starih likova (među njima i Džek O’Nil) što bi, kako se producenti nadaju, trebalo da privuče dosta starih ljubitelja serije. Po mnogo čemu, ovaj film predstavlja nadu za budućnost franšize SG-1: ukoliko uspe, Zvezdana kapija: Kontinuum bi mogao da bude uvod u seriju filmova, nalik Zvezdanim stazama. Nadajmo se zato da će oboriti rekorde u prodaji.

Pored filmova, u planu je treća serija smeštena u univerzum Zvezdane kapije (druga je Stargate Atlantis - Zvezdana kapija Atlantida, čija je četvrta sezona upravo počela sa emitovanjem) i izaći će najverovatnije tek negde tokom 2008. godine. Radni naziv novog projekta je Zvezdana kapija univerzum i baviće se devetim simbolom kapije. Radnja serije za sada je nepoznata, kao i glumačka postava.

Toliko o tome... Pošto ste stigli do samog kraja, pretpostavljam da vam je tekst bio zanimljiv; čestitam vam na strpljenju i upornosti i nadam se da vas je, ukoliko niste gledali seriju, ovaj tekst naveo da to učinite, ili barem da razmislite o tome. Ukoliko vas brojka od deset sezona i dvesta četrnaest epizoda plaši, ne brinite – ako vam se serija dopadne, verujte mi, poželećete još toliko. Ako se, pak, plašite da će vam serija oduzeti mnogo slobodnog vremena, ne počinjite sa gledanjem sve dok ne budete sigurni da ćete ga imati na pretek – verovatno nećete moći da se odvojite od ekrana; ja svakako nisam... Oh, for crying out loud, što bi rekao O’Nil, opet smaram. Prekidam: ako nastavim ovako, tekstu nikada neće biti kraja. Bye!

Autor teksta: Miloš Milivojević